Vašington neće sprečiti rat koji tako žarko želi, niti će to učiniti vašingtonske NATO marionete. Samo Rusija i Kina mogu da spreče ovaj rat
Od moje kolumne od 11. januara i vesti upozorenja objavljene 14. januara sve je više potvrda da Vašington gura svet u opasan rat. Obamin režim koristi svoje ministarstvo propagande, zvano američki mediji, da širi priču da predsednik Obama, šef Pentagona Paneta i drugi visoki američki zvaničnici upućuju snažna upozorenja Izraelu da ne napada Iran.
Nekome ko zna kako Vašington funkcioniše, poput moje malenkosti, lako je prepoznati pravu prirodu ovih izveštaja. U pitanju nije ništa drugo do ’nagovaranje žabe da skoči u vodu’.
Svrha tih “procurelih” priča o upozorenjima i protesta upućenih Izraelu je da se izbegne odgovornost Vašingtona za rat koji je upravo Vašington pripremio. Ako se rat izmakne kontroli, i ako Rusija i Kina intervenišu ili nuklearno oružje bude lansirano, Vašington želi da krivica počiva na Izraelu, a Izrael je izgleda spreman da prihvati tu krivicu. I očigledno je da su mediji kojima manipuliše Vašington prevarili Nikolaja Petruševa, predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije. Prema novinskoj agenciji Interfaks, Petrušev je optužio Izrael da gura SAD u rat sa Iranom.
Razumete o čemu se tu radi. Jadni Amerikanci. Izrael ih maltretira da pristanu na ovaj opasni rat. U suprotnom, nema više priloga predsedničkoj kampanji.
Ali činjenice su drugačije. Da Vašington ne želi rat sa Iranom, ne bi Izraelu obezbedio neophodno oružje. Ne bi rasporedio hiljade američkih vojnika u Izraelu, sa idejom da američki vojnici poginu u iranskom odgovoru na izraelski napad, čime se onda SAD “prisiljavaju” da uđu u rat. Vašington ne bi izgradio raketni odbrambeni sistem u Izraelu i ne bi bilo izvođenja zajedničkih vežbi sa izraelskom vojskom radi provere rada tog sistema.
Da Vašington ne želi da Izrael započne taj rat, obavestio bi izraelsku vladu nedvosmislenim rečima da izraelski napad na Iran znači da Sjedinjene države NEĆE staviti veto u UN na osudu i sankcije koje će biti nametnute Izraelu zbog ratnih zločina. Vašington bi saopštio Izraelu da se oprosti od milijardi dolara koje su na prevaru izvučeni od američkih poreskih obveznika – isteranih iz svojih domova zbog lupeških hipoteka, a sa radnih mesta zbog proizvodnje izmeštene u of-šor zone – i pod prisilom predate Izraelu radi podrške izraelskim zločinima protiv čovečnosti.
Ali naravno da Vašington neće sprečiti rat koji tako žarko želi.
Niti će to učiniti vašingtonske NATO marionete. “Velika” Britanija postupa kako joj se kaže, Nemačka je podređena i okupirana, Francuska bankrotirana, Italija okupirana američkim vazduhoplovnim bazama i pod vladom koju je infiltrirala CIA, Španija i Grčka bankrotirane, svi oni će skupa, u nadi da će doći do izliva dolara i lišeni ikakvog dostojanstva ili časti, podržati novi rat koji bi mogao da okonča život na zemlji.
Samo Rusija i Kina mogu da spreče ovaj rat.
Rusija je učinila prvi korak kada je novopostavljeni Potpredsednik Vlade za vojne poslove, Dmitrij Rogozin, rekao na konferenciji za novinare u Briselu da će Rusija eventualni napad na Iran tretirati kao “direktnu pretnju našoj bezbednosti.”
Vašington računa da potkopa protivljenje Rusije Vašingtonovom sledećem ratu. Vašington može da tempira vreme napada na Iran odmah nakon martovskih izbora u Rusiji. Kada Putin ponovo bude pobedio, izdajničke ruske opozicione partije, finansirane od strane CIA-e, počeće proteste na ulicama. Podanički i potpuno korumpirani zapadni mediji će optužiti Putina za izbornu krađu. Orkestrirani protesti u Rusiji će izazvati nasilje i diskreditovati, ako ne i sprečiti, bilo kakav ruski odgovor na golu agresiju protiv Irana.
Da bi Rogozinovo upozorenje bilo efikasnije u sprečavanju rata, Kina mora da stupi u ring. A Vašington računa na kinesku obazrivost. Kina je oprezna i nikada se ne zaleće. Kinesko dugo promišljanje ide na ruku Vašingtonovom ratu.
Nije isključeno da će mahnita neokonzervativna vlada u Vašingtonu zabeležiti još jednu „pobedu“ pre nego što Rusija i Kina shvate da su oni sledeći na listi za istrebljenje. Kako do tog dana nema još puno, život na Zemlji se može okončati pre nego što nenaplativi dugovi SAD i zemalja EU dospeju na naplatu.
Dr Pol Kreg Roberts je bio pomoćnik sekretara Trezora SAD u Reganovoj administraciji, saradnik urednik Volstrit žurnala, viši naučni saradnik u Huverovom institutu Univerziteta Stenford, predavao političku ekonomiju na Centru za strateške i međunarodne studije na DŽordžtaun univerzitetu. Autor je ili koautor devet knjiga, svedočio trideset puta pred kongresnim odborima.
Tekst na srpskom jeziku možete naći na NPSM
Originalni tekst možete naći na Global Research
