„Ствар Хитлерове сујете, његове личне освете”, изјавио је на суђењу после Другог светског рата немачки фелдмаршал Паул Лудвиг Евалд фон Клајст, описујући нацистички ваздушни напад на Београд, 6. априла 1941, почетак Априлског рата и окупације Југославије у Другом светском рату, чија ће 71. годишњица данас бити обележена.
Сем инфраструктурних циљева и цивилних објеката збрисан је и део културне баштине, у чему се посебноиздваја уништење грађе Народне библиотеке. Свакодневни живот у главном граду био је паралисан, а међу листовима чији је последњи предратни број штампан у ноћи уочи бомбардовања нашла се и „Политика”.
– Начин којим је преокрет (27. марта) изведен, онако брзо, мирно и достојанствено и којим је примљен и поздрављен, јединствен је и доказује да је ствар била дозрела и да је по вољи народа – део је чланка под називом „Пунолетство Југославије”, штампаног на насловној страни „Политике” у недељу, 6. априла 1941.
Осим војника, масовно су страдали и цивили, посебно у Београду, а томе је допринела и чињеница да је град био лоше припремљен за напад оваквих размера и да је мало ко очекивао тако силовита дејства. С обзиром на то да је била недеља, у 6.30 ујутру нису ретки ни они које су бомбе затекле на спавању.
Да су околности у земљи ванредне указивао је и последњи предратни број „Политике”, у којем пише да се ова новина „од данас продаје за 1 динар по примерку” уместо дотадашњих два динара. У образложењу је наведено да ће лист „због изузетних прилика излазити у мањем броју страна него до сада”. О ратним условима сведочи и текст о „замрачивању” престонице, јер су неколико дана пред бомбардовање почела вечерња искључења струје.
– Издржали смо ми толике ратове и толике друге несреће, па смо опет, ево, живи. А поднећемо ако треба и друге невоље, а не само замрачење – закључује аутор чланка „Замрачивање престонице грађани дочекују мирно”, објављеног у издању у којем се „Политика” последњи пут обратила читаоцима пре Другог светског рата.
Без обзира што су југословенске власти Београд прогласиле „отвореним”, небрањеним градом, процењује се да су нацисти на престоницу државе, која је одбила да сарађује, силама Осовине изручили 440 тона запаљивих бомби у четири насртаја до 12. априла. У операцију „Страшни суд” кренуло је више од 400 летелица (од тога 230 бомбардера). Одбрану престонице преузели су елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране. Погинуло је 11 југословенских пилота, али су браниоци успели да оборе између 40 и 50 немачких авиона.
