Balkanski front : Zapadni prevrat u Jugoslaviji i Moldaviji

In-depth Report:

На Балкану постоје две наелектрисане и супротстављене снаге, они који нагињу ка срцу Европе (ка Западу), и они који су више усмерени ка „периферији“ (ка Истоку). Та нетрпељивост је слична оној која дели Либан, Палестинске територије, Грузију, Јужну Америку, и Украјину. Највећи опозициони „камп“ Америци и НАТО-у је Србија. Тај српски „камп“, заједно са својим савезницима из Републике Српске и Црне Горе, жели или улазак у Руску и евроазијску сферу, или чврсту повезаност са њима. Њима супротстављени и политички доминантни „камп“ жели да Србија и Балкан уђу у америчку, евроунијску и НАТО сферу. Српска Радикална партија је оригинално настала у оквиру прве групе, док Борис Тадић и његова Демократска странка представљају ову другу групу у Србији и на Балкану.

Балкан је полазна тачка за војне операције у Источној Европи и Блиском Истоку. У том контексту је позиција бивше Југославије била веома значајна. Претходна Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била један важан независтан геополитички играч. Као што је то у садашњем  случају Иран на Блиском Истоку, СФРЈ је могла да спречи Америку и НАТО да успоставе потпуну контролу над Балканом, што би представљало значајно спречавање америчких и НАТО планова за контролу Евроазије. То је и разлог зашто је Америка заједно са западноевропским савезницима учествовала у потпаљивању етничких тензија, нарочито између Срба и Хрвата, у Југославији.

Југославија је пала, али на Балкану се и даље настављају геостратешке игре. У тој „партији шаха“ се не одлучује само судбина српске покрајине Косово, које је сада самопрокламована република подржана од ЕУ и Америке, већ се одлучује и о судбини саме српске државе, као целине. Народ у Србији није заборавио НАТО бомбардовање своје земље, док истовремено корумпирана политичка елита у Београду „сарађује“ са Америком и НАТО-ом.

Такозвана „твитер револуција“ у Молдавији је такође била само наставак „борбе“ на Балкану и повезана је са догађајима у бившој Југославији и проблемима на Косову. Русија би могла да искористи Молдовију да учврсти руску позицију (у оквиру евроазијске позиције) у самој Србији и Источној Европи. У међувременју Србија наставља да флeртује са Американцима и ЕУ на једној страни, и са Русима на другој. Обе стране желе да Србију ставе под контролу у оквиру властите сфере.

Србија је „континентално блокирана“ нација у смислу да нема директан приступ отвореном мору. Свакако, Србија има гарантован приступ Црном Мору кроз Дунавски коридор. Река Дунав је у ствари један међународни пловни пут, кроз који могу да плове огромни трговачки бродови. По међународним уговорима о праву коришћења тих вода, српски бродови имају право да плове слободно Дунавом. Београд може увек да се „врати“ Дунаву, у случају да му се наметну санкције и забрани коришћење копна или ваздушног простора од стране Америке и Европске Уније.  Под важећим међународним прописима (под условом да се поштују) Србија би могла несметано да успостави „жилу куцавицу“ користећи дунавски коридор и директно се повеже са Црним морем и Русијом.  Да  би се то спречило, све државе кроз које тече Дунав, морале би да буде контролисане.

Једина нација кроз коју тече Дунав, а да није под утицајем и контролом ЕУ и америчке сфере утицаја, јесте Молдавија, која је сама, слично Србији и Украјини, континентално блокирана. Сама Украјина је под знаком питања, али западна контрола над обе земље Молдaвијом и Украјином би могла ефективно да одсече руску помоћ Србији преко Црног Мора и Дунава у будућности,  у случају да је Русији забрањено коришћење ваздушног простора око Србије. У том контексту и у контексту присилне интеграције у ЕУ, Молдавијска неутралност је, кроз Румунију, под сталним нападом од стране Америке и НАТО-а.

У склопу свега овог, напори за изолацијом Србије се настављају. Аутономна покрајина Војводина се налази на обали Дунава, где се и налазе највеће речне луке у Србији. Једна трећина становништва Војводине су несрпске мањине, међу којима су Мађари највећа група. Прикривени покушаји да се Војводина одвоји од Србије су већ у току. У овом моменту на Балканском фронту је тишина, али Косово и Војводина могу лако да „експлодирају.“

Превод: Миодраг Новаковић

Tekst na srpskom jeziku možete naći na http://www.vidovdan.org/home/37-politika/5015-2010-12-07-22-10-29

Originalni tekst možete naći na Globalresearch.ca


Comment on Global Research Articles on our Facebook page

Become a Member of Global Research


About the author:

An award-winning author and geopolitical analyst, Mahdi Darius Nazemroaya is the author of The Globalization of NATO (Clarity Press) and a forthcoming book The War on Libya and the Re-Colonization of Africa. He has also contributed to several other books ranging from cultural critique to international relations. He is a Sociologist and Research Associate at the Centre for Research on Globalization (CRG), a contributor at the Strategic Culture Foundation (SCF), Moscow, and a member of the Scientific Committee of Geopolitica, Italy.

Disclaimer: The contents of this article are of sole responsibility of the author(s). The Centre for Research on Globalization will not be responsible for any inaccurate or incorrect statement in this article. The Centre of Research on Globalization grants permission to cross-post Global Research articles on community internet sites as long the source and copyright are acknowledged together with a hyperlink to the original Global Research article. For publication of Global Research articles in print or other forms including commercial internet sites, contact: [email protected]

www.globalresearch.ca contains copyrighted material the use of which has not always been specifically authorized by the copyright owner. We are making such material available to our readers under the provisions of "fair use" in an effort to advance a better understanding of political, economic and social issues. The material on this site is distributed without profit to those who have expressed a prior interest in receiving it for research and educational purposes. If you wish to use copyrighted material for purposes other than "fair use" you must request permission from the copyright owner.

For media inquiries: [email protected]