Događaje u Srebrenici u julu 1995. istraživao sam punih 14 godina i tvrdim da genocida nad muslimanima u toj enklavi nije bilo i da su mit o pokolju muslimana izmislili Alija Izetbegović i Bil Klinton.
Srebrenički mit i priču o genocidu nad muslimanima koji je 1995. navodno počinila Vojska RS iskreirali su pokojni bošnjački ratni lider Alija Izetbegović i tadašnji predsednik SAD Bil Klinton, tvrdi Švajcarac Aleksandar Dorin, autor knjige „Srebrenica – istorija jednog salonskog rasizma”!
U ekskluzivnom intervjuu za Press RS, Dorin tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida, a da su stradali muslimani bili odrasli muškarci, koji su, kako naglašava, poginuli u borbama sa srpskim snagama. To se, kako navodi u svojoj knjizi za koju je materijale prikupljao punih 14 godina, nikako ne može nazvati genocidom!
– Posle višegodišnjeg istraživanja ratnih dešavanja u i oko Srebrenice definitivno sam došao do potvrde da genocida nije bilo. U julu 1995. godine, posle pada grada, poginulo oko 2.000 muslimanskih muškaraca, a ne 8.000, kako je napumpala muslimanska propagandna mašinerija, a podržali političari nekih zemalja i mediji sa Zapada. Tih 2.000 muslimana poginulo je u borbama sa srpskom vojskom, kada su se probijali prema Tuzli. Genocid u Srebrenici izmislili su Alija Izetbegović i Bil Klinton – kaže Dorin.
Na osnovu čega tvrdite da su genocid u Srebrenici izmislili Izetbegović i Klinton?
– Ne treba zaboraviti da su američki mediji naveliko pisali o tome kako je Amerika godinama naoružavala Izetbegovićevu armiju. Inače, Klintonova administracija je bila veoma negativno nastrojena prema Srbima, pa su, na primer, i hrvatsku akciju „Oluja” usmerenu na progon i eliminaciju srpskog naroda iz tadašnje Republike Srpske Krajine i zapadnih delova BiH dobrim delom vodili Klintonovi generali. S druge strane, jedan od srebreničkih lidera Hakija Meholjić i danas tvrdi da je Klinton još 1993. godine nudio Izetbegoviću iskonstruisani masakr nad muslimanima u Srebrenici kao rešenje rata u BiH!
Šta nam to govori?
– Pa, na primer, da su imali dve godine da tu manipulaciju pripreme, a za sve to vreme o Izetbegoviću i Klintonu najuticajniji zapadni mediji pisali su bajke i napravili mit.
Imali li, osim toga, u vašoj knjizi i nekih drugih dokaza?
– Naravno. U knjizi se i navode dokazi da je u Srebrenici, i to u borbama, stradalo oko 2.000 odraslih muškaraca muslimana. Znači, nedostajalo im je kao dokaz za „genocid” 8.000 leševa, navodno ubijenih, zato što žrtve borbenih dejstava ne mogu istovremeno da budu i žrtve streljanja. I zato, na spisak „žrtava” nisu stavili samo tih 2.000 poginulih u borbama i proboju, nego i mnoge ljude koji su već znatno pre pada Srebrenice umrli, ili stradali u drugim ratnim dejstvima od 1992. do 1995. Na tom spisku bilo je i živih ljudi.
Mislite na one koji su se kasnije našli na biračkim spiskovima?
– Tačno! Tako se dogodilo da se 1996. godine u Bosni na biračkim spiskovima pojavilo i oko 3.000 muslimanskih imena, koja su istovremeno bila i na spisku „srebreničkih žrtava”. To takođe znači da takozvanom Haškom tribunalu i dalje nedostaju dokazi za „genocid” u Srebrenici, pa zato koriste tvrdnje Hrvata Dražena Erdemovića, za koje je bugarski novinar Germinal Civikov u svojoj najnovijoj knjizi dokazao da su čiste laži.
Haški tribunal ne misli tako?
– Nekadašnji portparol NATO-a Džejmi Šej je još 1999. istakao da bez NATO-a ne bi ni postajao Tribunal u Hagu. Naglasio je da su NATO i Haški tribunal saveznici i prijatelji. Primer koji to potvrđuje jeste slučaj Vidoja Blagojevića, kojeg je Haški sud osudio na dugogodišnju robiju zbog događaja u Srebrenici, iako je on apsolutno nevin i nikome ništa nije skrivio. Dakle, NATO preko Haškog tribunala kažnjava svoje protivnike i istovremeno štiti svoje saveznike.
Zašto su se okomili baš na Srbe?
– Srbi nikada nisu bili saveznici agresorskih sila. Srbi su se stotinama godina unazad borili protiv agresorskih i fašističkih sila. Umesto respekta i zahvalnosti, za to su od takozvane međunarodne zajednice dobili sankcije i bombe, a od zapadnih medija totalnu satanizaciju. U današnjem svetu vladaju ludaci i kriminalci, koji sami sebe nazivaju demokratama.
Šta je vaš motiv da se bavite istraživanjem događaja u Srebrenici?
– Istraživanjem Srebrenice i navodnim genocidom Vojske RS nad muslimanskim narodom bavio sam se punih 14 godina, jer mi se već pred kraj rata u BiH činilo da Zapad nema poštene namere prema narodima u toj zemlji. Nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da bi u svet mogla da ode slika o tom ratu koja odgovara isključivo interesima NATO-a. Nažalost, to se ipak na kraju dogodilo.
Zašto izbegavate da sami promovišete knjigu?
– Sada, kada sam posle mukotrpnog dugogodišnjeg istraživanja došao do neoborivih dokaza koji potvrđuju prava dešavanja u Srebrenici, s kojima svet nije upoznat, ne želim da skrećem pažnju na sebe, već samo na knjigu u kojoj je sve rečeno.
(Z. Jovanović)
