U svetu se danas obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg izjavio je danas, povodom 8. marta, da žene treba da biraju šta će da obuku, nezavisno od njihovih zajednica ili državnih vlasti i da zabrana burke nikada neće osloboditi žene.
“Zabrana burke nikada neće osloboditi žene, ali bi mogla voditi njihovom daljem otuđenju u evropskim društvima”, navodi se u ponedeljak u saopštenju SE, povodom Međunarodnog dana žena.
“Snažno reagujemo protiv svakog režima koji zakonom propisuje da žene moraju nosti takvu odeću”, ocenio je Hamarberg.
On je dodao da, sa druge strane, protivljenje takvim represivnim metodama ne treba da vodi zabrani te odeće u drugim zemljama. Hamarberg je naglasio da oni, koji se zalažu za generalnu zabranu burke, nikada nisu ničim uspeli da dokaže da ta odeća podriva demokratiju, sigurnost, javni red i moral.
Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike.
Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata.
Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.
Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije.
Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije.
Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje “herojstva radnica”.
Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.
Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 30-ih godina prošlog veka, ali su ga feministkinje 60. godina ponovno počele obeležavati.
Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik.
Originalni tekst možete naći na: Blic Online
